Туберкулоза
24. март обиљежава се као Свјетски дан борбе против туберкулозе. Ове године под слоганом Да! Можемо зауставити туберкулозу.
Туберкулоза је заразно обољење које проузрокује Мицобацтериум туберцулосис. Овај бацил је широко распрострањен у нашој непосредној околини.
Према подацима СЗО 10,6 милиона људи у Свијету је обољело, а 1,3 милиона умрло од туберкулозе током 2022. године. Посљедњих година на глобалном нивоу се биљежи пораст учесталости обољелих којима је на вријеме постављена дијагноза и обезбијеђена терапија, што је резултирало смањењем процената смртних исхода међу обољелима од туберкулозе. Велики проблем и даље представљају МДР туберкулоза (која не реагује на терапију антитуберкулозним лијековима прве линије – римфампицином и изонијазидом) и XДР туберкулоза ( МДР туберкулоза која не реагује на терапију бар још једним од флуорохинолона и бар још једним од лијекова који се у виду ињекција примјењују у терапији туберкулозе).
Бацл туберкулозе најчешће изазива обољење плућа, али може изазвати и друге облике туберкулозе као што је туберкулозни менингитис и милијарна туберкулоза, туберкулоза костију, бубрега, полних органа и друге. Особе са активном плућном туберкулозом током говора, кашљања, кијања, смијања избацују бацил туберкулозе са секретом из носа и уста. Када осјетљиве особе удахну бацил он доводи до инфекције. Око једне четвртине укупног свјетског становништва инфицирано је бацилом туберкулозе. Веома мали проценат инфицираних особа оболи. Да ли ће и када инфицирана особа да оболи од туберкулозе зависи највише од стања њеног имунитета. Највећи проценат особа оболи током првих годину или двије од инфекције. Ризик за оболијевање од туберкулозе повећавају лоши социјио-економски услови, употреба алкохола и наркотика, шећерна болест, малигна обољења, претходна дуготрајна употреба имуносупресивних лијекова, инфекција вирусом ХИВ, старије животно доба, првих пет година живота.
Најчешћи симптоми туберкулозе су благо до умјерено повишена тјелесна температура, ноћно презнојавање, губитак апетита, смањење тјелесне масе, бол у грудима, кашаљ и искашљавање уколико се ради о плућној туберкулози, односно симптоми карактеристични за захваћени орган или систем органа.
Дијагноза туберкулозе се поставља на основу
• клиничког прегледа од стране надлежног љекара
• радиолошких налаза
• лабораторијских налаза
о Неспецифичних- повишена седиментација и ЦРП
о Специфичних – налаза проузроковача у директном препарату испитиване супстанце бојеном специфичним системом боја и/или култивисањем узорака на селективној подлози по Лоњенстеину ( пораст карфиоластих колонија након 8 недеља култивације) и/или новијим методама детекције генетсог материјала и дијелова узрочника у организму обољелог
Терапија подразумијева редовну употребу комбинације три или више антитуберкулозних лијекова током шест или више мјесеци у зависности од осјетљивости узрочника на поједине лијекове и брзине повлачења симптома болести и кориговања лабораторијских налаза.
Мјере које се користе у превенцији туберкулозе су:
– Вакцинација- свака здрава беба рођена у термину добија вакцину против туберкулозе у току боравка у породилишту или током првих мјесец или два живота. Превремено рођене бебе добијају вакцину кад достигну одговарајућу тјелесну тежину. БЦГ вакцина штити ђецу од најтежих облика туберкулозе-милијарне туберкулозе и туберкулозног менингитиса
– Здравствени наџор којем се подвргавају особе које више сати дневно проводе у непосредној близини обољелих од активне плућне туберкулозе
– Побољшање услова живота,
– Побољшање социјо-економских услова,
– Побољшање општег здравственог стања,
– Квалитетнија исхрана,
– Одсуство дуванског дима
– Брига о личној хигијени, хигијени становања и хигијени радног простора
Према подацима Института за јавно здравство Републике Српске током претходне године од туберкулозе је у Републици Српској обољело 306 особа.
На територији града Дервента постоји релативно константна учесталост оболијевања од плућне туберкулозе, са порастом током 2016. године и падом за вријеме пандемије ЦОВИД-19. Хигијенско-епидемиолошка служба захваљујући сарадњи са службом породичне медицине и специјалистичко-консултативном службом педијатрије прикупља и анализира податке о оболијевању, успјешности терапије, контактима обољелих лица, те врши одговарајуће превентивне мјере предвиђене законом.
Већина обољелих су особе старије животне доби. Мада се биљежи и оболијевање међу особама средње животне доби.
Туберкулоза је болест од које може да оболи свака особа, али за коју постоји и адекватна терапија и превенција. Зато је веома важно да у борби за њено искорјењивање учествујемо сви.
